baner2 baner1 baner3 baner4

Najlepše kraško vrelo u Srbiji

Najlepše kraško vrelo u Srbiji

Najlepše kraško vrelo u Srbiji

Najlepše kraško vrelo u Srbiji

Pored vrata vodenice naslonjen ogromni vodenični točak... -iza, kaže nam Ivica, - prođite iza... i stvarno, nevidljiv, između vodenice i šumovitog brda ima uzak prolaz, pa dva kamena basamaka i bazenčić sa ogromnim pastrmkama! Plutaju, duguljaste, sa velikim očima, preko bazena vidimo široku dasku... prelazimo, i shvatamo da se na taj bazen nadovezuje drugi... Taj je prepun ribica crnih i žutih, velikih kao prst, toliko ih je mnogo da voda izgleda gusto, migolje se jedne uz druge, idemo dalje, koračamo obodom drugog bazenčića, s jedne strane je stena, s druge sistem vodopada i jezeraca... Treći bazen, delom ozidan, delom u steni, sa ribama srednje veličine... Idemo ivicom tog bazena, dalje, stena prestaje, počinje šumska stazica, nastavljamo pravo... I dolazimo na jedno od definitivno najčudnijih mesta u Srbiji.

Krupajsko vrelo... Duboko jezero hladne tirkizne boje, okruženo šumom, sa jedne strane ogromna pećina, dopola u vodi, oko koje proleću neke sitne ptice. Mrtva tišina, granje i puzavice spuštaju se do vode, tu i tamo prekrivene suvim lišćem. Sedamo, zatečeni neočekivanim prizorom... I put kojim smo tuda došli, balansirajući preko zidića i dasaka, i ta strašna pećina iz koje izbija voda hipnotičke boje, i gusta šuma koja se sa svih strana nadnosi nad jezero, čine da potpuno zaboravimo kuda smo krenuli, i sedimo, kao u transu, pogleda uprtih dole, u ledenu dubinu.

 

A onda se budimo i krećemo nazad, praveći po koju fotografiju, i obećavamo sebi da ćemo opet doći. Vraćamo se nazad, preko zidića, preko dasaka, preko basamaka, kroz tajni prolaz iza stare vodenice (u koju usput zavirujemo kroz polomljen prozor, i vidimo da je pretrpana kojekakvim prašnjavim starudijama), tražimo našeg vozača Ivicu, opraštamo se, te i njemu obećavamo da ćemo nekad ponovo doći.